Народне пословице

Ученици петог разреда бирали су најлепше народне пословице. Једну су морали и да докажу својим примером.

ЧОВЕК  СЕ  УЧИ  ДОК  ЈЕ  ЖИВ

Једнога дана, у трећем разреду, нисам знала лекцију из природе и друштва и било ме је стид. Следеће године, када смо радили исту ту лекцију, добила сам петицу.

Када се човек роди, ништа не зна. Кроз цео живот учимо нешто ново и паметно.

Нађа М.

ЧОВЕК  СЕ  УЧИ  ДОК  ЈЕ  ЖИВ

Једнога дана позвала сам моју другарицу да се играмо. Када је дошла, одлучиле смо да направимо представу. Са нама се играла моја млађа сестра. Лепо смо се слагале, све до тренутка када смо се моја сестра и ја посвађале. Она је мојој другарици одала породичну тајну. Јако сам се наљутила, а она се растужила.

После смо се помириле, а она је научила да не треба да прича свима наше тајне. Човек се учи док је жив.

                                               Дуња Р.

БЕЗ МУКЕ НЕМА НАУКЕ

Свануо је диван дан. Лана се спрема за школу. Једе, пере зубе и креће по Ивану, а онда пођоше у школу.

Стигле су. Лана није учила, а баш први час су имале контролни задатак. Прођоше часови, а Лана сва тужна крене кући. Родитељи су је грдили и добила је казну због јединице.

Лана је научила да мора да учи јер без муке нема науке.

                                               Милица Б.

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

Једног дана, када сам била у школи, на часу физичког васпитања моја другарица Исидора и ја смо се посвађале зато што сам јој рекла да је глупа и да не зна да игра одбојку. Она се наљутила на мене и окренула ми је леђа. После неког времена ја сам јој се извинила и питала је да ми опрости. Она је мало размишљала и одлучила да ми опрости.

Николина М.

ЧОВЕК СЕ УЧИ ДОК ЈЕ ЖИВ

Када сам дошао на овај свет, нисам знао ни ко сам ни шта сам све док нисам почео да учим. Тада нисам ни мислио о томе да се може шетати, играти, рачунати. Научио сам свашта. Не могу ни да замислим шта ћу све научити кад порастем.

                                               Лука Н.

У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ

Не волим да лежем, али ово је била ситуација где нисам могла избећи лаж.

Моји родитељи су отишли код пријатеља и мене оставили саму код куће да учим. Рекли су ми да не смем да излазим напоље, већ да седим код куће док се они не врате. После пола сата, другарице су ме звале да се играмо напољу и ја сам без размишљања пристала. Мама ме је усред игре назвала  и питала шта радим. Ја сам јој брзо рекла да учим и прекинула везу. После тога пожурила сам кући. Када сам ушла, видела сам да су јакне мојих родитеља на чивилуку. Ушла сам у собу и видела маму са љутитим изразом лица. Ћутала је неколико минута, а онда је рекла да сам у казни.

Схватила сам да родитељи могу све да сазнају. Од тог дана више ниједном нисам изрекла лаж.

Барбара Л.

КО ДРУГОМ ЈАМУ КОПА САМ У ЊУ УПАДА

Једног дана чврсто сам одлучила да не желим више да тренирам због Марка, Милице и Луке. Они су уништавали клуб, задиркивали осталу децу и лагали их да немамо тренинг, да је отказан.

Вратила сам се у клуб када сам чула да је тренер, сазнавши шта се догађа, избацио све троје.

                                               Теа К.

БЕЗ МУКЕ НЕМА НАУКЕ

Дошла сам кући из школе. Мама ме је питала: „Шта је било у школи? Да ли сутра имаш неки контролни задатак?“ Рекла сам: „Имам из српског.“

„Онда седи и учи.“

„Али, мама, све знам. Не треба да учим.“

Сутрадан када сам дошла у школу и добила контролни, нисам знала три задатка. Добила сам четворку и покајала сам се што нисам научила лекцију.

Научила сам да никада не идем у школу, а да не понови лекцију и да се увек припремим за контролни. Човек се учи док је жив.

Уна Зорић

БЕЗ МУКЕ НЕМА НАУКЕ

Једном давно у једном сеоцету живео отац са два сина. Отац је био вајар, а његови синови били су велике ленштине. Замолио их је да му помогну. Синови су говорили како они не знају, како је његов посао напоран и тежак. Отац се веома наљутио и отерао их на ливаду. Заповедио им је да направе вазу. Предвече, изморени и исцрпљени, вратили су се са огромном вазом. Отац се изненадио и рекао: „Рекли сте да не знате да вајате, а вратили сте се са вазом. Сада знате да без муке нема науке!“

Николина К.

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

Брат и ја имамо заједничку собу. Често је у нереду. Мама се увек нервира због тога. Она је јако уредна и педантна. Замолила је брата и мене да спремимо собу. После пола сата соба је била предивна, уредна и чиста, свака ствар на свом месту. Мама нас је похвалила и дала нам велику чоколаду. Загрлила нас је и рекла: „Лепа реч и гвоздена врата отвара“.

Стефани К.

ЧОВЕК СЕ УЧИ ДОК ЈЕ ЖИВ

Цео живот човек учи. Мој кум Барба има шездесет и три године, а по други пут завршава факултет. Кад год дођем код њега, увек чита књиге.

Мирослав Л.

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

Једног пролетњег дана три друга су се играла на игралишту. Један од њих, Марко, купио је смоки. Отворио га је и почео да једе. Други дечак је одмах викнуо: „Дај мени! Хоћу ја!“ Марко се увредио и није му дао. Тречи дечак је стајао са стране и тихо га упитао: „Молим те, Марко, могу ли ја да добијем само један?“ Марка су изненадиле његове речи. Марко и Урош су наставили да се играју, а Филип је остао по страни. Није разумео зашто су га другови оставили.

                                         Емилија К.

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

Једнога дана у школи моја другарица и ја смо се посвађале јер је она запела за моју ногу и повредила се. Тврдила је да сам то намерно урадила. Када смо се враћале из школе, желела сам да се помиримо, али сам чекала да се она прва извини јер ме је неправедно оптужила за оно што нисам урадила. Нисам више могла да чекам, извинила сам јој се прва, а затим и она мени. Загрлиле смо се и схватиле да смо ми ипак најбоље другарице.

Магдалена Б.

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

     Када сам дошао на овај свет, све ми је изгледало чудно. Прва реч коју сам изговорио била је мама. Нисам знао ни како се зовем, ни где живим ни ништа.

Михаило Р.

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

Моја другарица Дуња и ја смо се љуљали на љуљашци. Ја сам сишао и почео да љуљам слободну љуљашку до нас. Јако сам је гурнуо и она је ударила Дуњу у колено. Дуња је била јако љута. Цео час у школи размишљао сам о томе. После часа рекао сам јој само једну реч. То је била реч ИЗВИНИ. Одмах ми је опростила.

Јован Т.

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА

Мој друг и ја смо се једног сунчаног дана играли у дворишту. Случајно сам напуцао лопту и погодио га у стомак. Он се наљутио. Извинио сам му се и он је прихватио извињење. После тога смо наставили игру.

Стефан З.

БЕЗ МУКЕ НЕМА НАУКЕ

Једног хладног јутра спремао сам се за школу. Заборавио сам да имам контролни из математике.

Кренуо сам у школу тужан. Први час смо имали немачку, па после тога математику. Кад је звонило, сви су срећни потрчали у учионицу, а ја сам заостајао. Приметио сам како неко иде иза мене и плаче. Нисам се окретао и пожурио сам у учионицу. Када сам ушао, наставница је рекла да је контролни отказан. Тада сам себи обећао да ћу научити за следећи час. Сутрадан сам стигао у школу на време. Наставница нам је поделила тестове. Први сам урадио контролни. Други ме је питао да му урадим контролни јер он није знао. Рекао сам му да се сам потруди јер без муке нема науке.

Срђан Ж.